)
Poslednje festivalske večeri 28. Jugoslovenskog pozorišnog festivala ”Bez prevoda” u Užicu, nastupiće Ateljea 212 sa predstavom ”Otac” Florijana Zelera u režiji Paolo Mađelija.
Florijan Zeler je autor koga svetska kritika smatra jednim od najuzbudljivijih dramskih pisaca našeg vremena. Drugi deo Zelerove dramske trilogije („Majka“, „Otac“ i „Sin“) je tragikomična porodična priča fokusirana na ostarelog oca koji se bori sa demencijom. Zeler, baveći se procesom starenja i, u datim okolnostima, izvrnutim odnosom oca i ćerke, dovodi u pitanje i postojanost kategorija istine i realnosti.
Ova predstava priča o demenciji u porodici o odnosu oca i ćerke, o ljubavi i gubitku. Intimna priča koja nam pomaže i omogućava da otvorimo vrata sopstvenog doma, osvrnuti se i pogledati ka sopstvenim korenima, porodici, u oči onima koji nas okružuju. Tekst pri tome provocira žanrovskom namernom nedorečenošću, koja nas šeta od psihološkog trilera do tragikomedije.
Dramu je prevela Ivana Dimić. Dramaturškinja je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš, a muziku komponuje KOIKOI, tekstovi songova Džoja Mađeli, korepetitorka Ana Ćosović, koreograf Boris Lukman.
U predstavi igraju Voja Brajović, Hana Selimović, Ivan Mihailović, Dragana Varagić, Isidora Simijonović i Marko Grabež.
Poslednje festivalske večeri 28. Jugoslovenskog pozorišnog festivala ”Bez prevoda” u Užicu, nastupiće Ateljea 212 sa predstavom ”Otac” Florijana Zelera u režiji Paolo Mađelija.
Florijan Zeler je autor koga svetska kritika smatra jednim od najuzbudljivijih dramskih pisaca našeg vremena. Drugi deo Zelerove dramske trilogije („Majka“, „Otac“ i „Sin“) je tragikomična porodična priča fokusirana na ostarelog oca koji se bori sa demencijom. Zeler, baveći se procesom starenja i, u datim okolnostima, izvrnutim odnosom oca i ćerke, dovodi u pitanje i postojanost kategorija istine i realnosti.
Ova predstava priča o demenciji u porodici o odnosu oca i ćerke, o ljubavi i gubitku. Intimna priča koja nam pomaže i omogućava da otvorimo vrata sopstvenog doma, osvrnuti se i pogledati ka sopstvenim korenima, porodici, u oči onima koji nas okružuju. Tekst pri tome provocira žanrovskom namernom nedorečenošću, koja nas šeta od psihološkog trilera do tragikomedije.
Dramu je prevela Ivana Dimić. Dramaturškinja je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš, a muziku komponuje KOIKOI, tekstovi songova Džoja Mađeli, korepetitorka Ana Ćosović, koreograf Boris Lukman.
U predstavi igraju Voja Brajović, Hana Selimović, Ivan Mihailović, Dragana Varagić, Isidora Simijonović i Marko Grabež.